Kao i u svakoj stočarskoj proizvodnji tako i u svinjogojstvu da bi dobili kvalitetan tovni ili rasplodni materijal moramo poštovati niz „koraka” u proizvodnji.
Proizvodnja kvalitetne prasadi za tov ili rasplod započinje odmah nakon utvrđivanja suprasnosti krmače. Sa sigurnošću se to može utvrditi ultrazvučnim pregledom 24- og dana nakon osemenjivanja, a drugi, kontrolni pregled kod sumnjivih, nakon 30 dana od osemenjavanja jer posle toga krmače iz individualnih bokseva u čekalištu odlaze u grupni boks. Pored ultra zvučnog pregleda postoje i druge metode za utvrđivanje (analizom krvi, urina ili vaginalne sluznice).
Važno je da tokom gravidnosti krmače budu pravilno hranjene i da ne budu podvrgnute stresnim situacijama, kakvi su na primer utovari i istovari, nagle i drastične promene u ishrani, grubi postupci i drugo.
Porodna masa prasadi ima značajni uticaj na njihov kasniji rast i razvoj.
POSTUPAK PRILIKOM PRASENJA
1. Krmači prilikom prasenja je potrebno osigurati mir
2. Obratiti pažnju na tok prasenja i ponašanje krmače
• ako prođe više od 30 min između poroda dva praseta, a krmača ima trudove, potrebno je proveriti prohodnost porođajnog kanala
• ako je kanal prohodan, a krmača nema trudove potrebno je izazvati trudove inekcijom hormona Oxitocina (omogućiti oprašenoj prasadi da sisa jer sisanje izaziva lučenje hormona Oxitocina)
3. Omogućiti prasadi što je pre moguće, da posisaju prvo mleko krmače (kolostrum)
• iz kolostruma prasad dobija antitela i stiče tzv. pasivni imunitet
4. Tokom prasenja svako prase prihvatiti, očistiti od sluzi, skratiti pupčanu vrpcu na 5 cm i dezinfikovati, osušiti prase i staviti ga pod grejalicu.
• za grejanje se obično koriste infra crvene lampe (150-250W)
• prasad u prvih nekoliko dana nema sopstvenu termoregulaciju stoga im je potrebno u prostoru gde se nalaze osigurati temperaturu od 32-34 °C
• upravo u toj fazi dolazi do najvećih gubitaka jer prasad koja se prehladi postaje avitalna, slabije sisa, oslabljenog je imuniteta, slabo napreduje i postaje škart prasad ili uginu
5. Nakon prasenja ukloniti posteljice.
6. Od prvog dana prasadi osigurati pitku vodu
• pogrešno je mišljenje da prasad na sisi ne pije vodu. Za pojilice najbolje je iskoristit nipl-pojilice za ćurke.
• prasad najpre počne piti vodu ukoliko su za krmače instalirane pojilice iz kojih može piti i prasad
7. Trećeg dana života potrebno je kastrirati mušku prasad koja neće ostati za rasplod
• preporučuje se kastriranje dok prasad još sisa jer rana tada brže i lakše zarasta. Nakon 7 dana života zakonom je zabranjena kastracija bez upotrebe anestetika.
8. Sedmog dana života prasadi ponuditi predstarter u malim količinama u posebnim hranilicama.
• predstarter mora sadržati najmanje 22 % proteina i 14 MJ/kg metaboličke energije
• preporučuje se uzimati gotovi starter jer ga je dosta teško i skupo napraviti na gazdinstvu
9. 10 – 14 dana života prasadi obavezno treba dati preparate gvožđa zajedno s koktelom vitamina A, D3 i E, ili sa kombinacijom B kopleksa vitamina
• prasad se rađa sa smanjenom količinom gvožđa u krvi, a mleko krmače nema dovoljno gvožđa pa je moguće da se pojavi anemija ili slabokrvnost kod prasadi.
Porod krmače odvija se u prasilištima, prostorijama u kojima nema drugih kategorija svinja osim krmača za prasenje u specijalnim uklještenjima koja sprečavaju prignječenja i stradanja tek oprašene prasadi. Time je i sam pristup i pružanje pomoći oko poroda jednostavnije.
PRASILIŠTE je objekat ili deo objekta u kojem se odvija najzahtevniji deo svinjogojske proizvodnje, a to je prasenje. Krmača se smešta u prasilište 5 do 6 dana pre poroda i ostaje sve do odbića prasadi oko 5 nedelja nakon poroda. Budući da u prasilištu zajedno s krmačama boravi i prasad koja sisa, temperatura mora biti primerena prasadi, a to se postiže dodatnim zagrejavanjem prostora. Krmače se za vreme poroda i dojnog perioda nalaze u specijalnim boksovima. Sledeći veliki korak u odgoju prasadi je odvajanje prasadi od krmače. To je jako stresan period u životu prasadi jer se menja okolina, hrana, povećava se grupa, menja se mikroklima i ostalo. Prasad kojoj je bio ponuđen predstarter za vreme dojenja puno lakše podnosi odvajanje od majke. Prasad se nakon odvajanja sledećih 5-7 dana nastavlja hraniti s predstarterom te se postupno prelazi na starter kojim se hrane do 15 kg mase, a nakon toga na grower kojim se hrane do 25-30 kg mase.
U razdoblju prelaska i privikavanja na krutu hranu i odgoja prasadi do 30 kg mase obavezno je prasad “očistiti” od unutrašnjih parazita aplikacijom antiparazitika putem inekcija ili dodavajući ih u hranu. Dalji uzgoj svinja može se odvijati u dva smera: za tov ili za rasplod.
Izvor: Božidar Nikšić, dipl.ing.agr.
Radakcija Tim Agro24.rs
