U principu se pravi razlika između dve vrste zavarivanja:
– zavarivanje fuzionog spoja (veza bez sile)
– zavarivanje presovanjem (povezivanje naporom)
U fuzionom zavarivanju, dva dela (obično metalna) se rastapaju na zglobovima i kombinuju se sa ili bez dodavanja metala za punjenje.
Za ovakvo zavarivanje potreban je izvor energije. Zavarivanje elektrodama i zavarivanje inertnim gasom su među najčešćim metodama fuzionog zavarivanja.
Naravno, za zavarivanje je potrebno posedovati iskustvo, ali i poštovati osnovne mere bezbednosti.
Napomena: Ne treba precenjivati sebe u procesu zavarivanja jer ovo je posao za obučenog, profesionalnog varioca.
1. SIGURNO MESTO ZA RAD
Pažnja: toplota, varnice, UV zraci i svetlost koju prouzvodi toplota luka tokom varenja mogu da ugroze Vaše zdravlje. To je razlog zbog koga se posebna pažnja mora obratiti na bezbednost pri radu.
Za vlastitu bezbednost, nosite vatrootpornu odeću koja u potpunosti prekriva i naravno, kožne rukavice. Nošenjem kožne kecelje pri radu obezbeđujete dodatnu zaštitu Vašeg tela. Na pitanje da li koristiti štitnik koji se drži u ruci ili kacigu, morate obratiti pažnju na nekoliko stvari. Ručni štitnik je jeftiniji, ali ga u toku rada konstatno morate držati u jednoj ruci. Sa druge strane tu je kaciga za zavarivanje sa zaštitnim vizirom koja Vam omogućava rad sa obe ruke u bilo kojoj situaciji.
Nošenje samo zaštitnih naočara nije dovoljno, jer će koža lica idalje biti izložena štetnom, intezivnom UV zračenju!
Napomena: Prilikom zavarivanja, postarajte se da čak i posmatrači nose zaštitne naočare.
Iz bezbednosnih razloga, prostor u kome se vari uvek održavajte suvim i uverite se da ste sigurno pričvrstili stub za uzemljenje na radnom mestu. Neprikladan priključak ili čak odvajanje je opasano jer ukoliko klešta padnu potrebno je nešto što će usmeriti tok struje. Zavarivanje, takođe, oslobađa štetne gasove, isparenja dim i prašinu. Zbog toga varite samo u dobro provetrenom i nezapaljivom području zbog varnica.
Napomena: Zavarivanje sa elektrodama Vam omogućava lako varenje na otvorenom prostoru, međutim zavarivanje sa inertnim gasom je gotovo neizvodljivo, jer vetar duva i gas se ne zadržava.
2. OSNOVI ZAVARIVANJA SA ELEKTRODAMA
Kod zavarivanja sa elektrodama (elektolučnog zavarivanja), elektroda i radni predmet se ponašaju kao +/- polovi. Terminal se koristi za povezivanje jednog pola na goli deo radnog predmeta, drugi pol do nosača elektrode, koji vodi kraj elektrode do tačke zavarivanja. Ovo uzrokuje kratak spoj i stvara luk.
Energija nastala visokim temperaturama luka dovodi do topljenja radnih predmeta (Topljenje osnovnog materijala i istovremeno topljenje elektrode). Nakon hlađenja, radni predmeti su čvrsto spojeni. Za elektrolučno zavarivanje potreban vam je zavarivač koji pretvara napajanje naizmeničnom strujom (visoki napon i nisku struju) u niskonaponsku sa visokom jednosmernom strujom. U tu svrhu dostupni su transformatori za zavarivanje. Klasični i ekonomski isplativi transformatori su masivni i veoma česti u praksi. Sa druge strane su skuplji ali manji, lagani i praktični takozvani invertori u kojima je struja elektronski kontrolisana (to stvara ujednačen luk).
3. ELEKTRODE ZA ZAVARIVANJE
Elektrode koje se koriste u zavarivanju su “metalne šipke” sa oblogom. Obloga elektroda ima sledeće zadatke:
– proces zavarivanja stvara gasove koji stabilizuju luk, obloga sprečava oksidaciju zavara i efekat balona.
Pored toga, formirana je i šljaka koja smanjuje površinski napon materijala, vezuje nečistoće i podržava jednoobrazno hlađenje. Tzv. Rutilne elektrode su najčešće i mogu se prepoznati slovom R na paketu. Lako su zapaljive, sagorevaju lako i efikasno, a šljaka se može lako skinuti.
4. OSNOCI ZAVARIVANJA INERTNIM GASOM
Još jedan proces fuzionog zavarivanja je zavarivanje inertnim gasom (MAG zavarivanje – zavarivanje metalnim aktivnim gasom). S jedne strane, ostvaruje se visok stepen topljenja kroz koncentrovani vidljivi luk. S druge strane, koriste se gasovi koji štite luk, zglob i šav od ambijentalnog vazduha – Zbog toga je i dobilo naziv zavarivanje „inertnim gasom“.
Kao gas, na primer, koriste se mešavine argona i ugljen-dioksida (smeša zavisi od materijala i zadatka zavarivanja). Ovaj postupak zavarivanja je vrlo raznovrstan i mogu se bezbedno i stabilno zavariti tanke ploče od oko 0,5 mm debljine, ali i jači metali, šipke i cevi.
Za specijalnu MAG zavarivačku mašinu potreban vam je gas i mrežni priključak: crevo dovodi gas zajedno sa žicom na plamenik. Na tom mestu, priključena je mlaznica koja osigurava protok gasa. Na mlaznici se nalazi ventil za pritisak pomoću kojeg možete regulisati količinu gasa.
Snabdevanje gasom i popunjavanje elektrodom počinju sa prekidačem na pištolju. Struja koja se obezbeđuje u zavarivanju dostiže gorionik i uzemljenu elektrodu. Kroz tok, žica za zavarivanje se topi kap po kap i formira zavar. Prvo počnite sa srednjim podešavanjem gasa i dopunjavanjem elektrode.
Izdržljivi i visokokvalitetni zavari zavise od kontinuiranog protoka gasa, struje zavarivanja i brzine ispuštanja žice elektrode. Određivanje pravog podešavanja lako se vrši kroz nekoliko testova zavarivanja. Da biste obezbedili da se žica za zavarivanje dobro napaja, usmerite crevo direktno i držite gorionik pod blagim uglom.
Izvor: google.com
5. OSNOVE TEHNIKE RADA
Pre početka rada temeljno očistite delove od rđe i boje. Postavite delove koje želite da zavarite (ako je potrebno pričvrstite ih sa stegom), zatim postavite kabel za masu na očišćeni, nekorodirani deo radnog predmeta.
Ako prvo zavarite samo na nekoliko tačaka, još uvek ćete moći da ispravite položaj delova i da sprečite da se materijal zavari. Kada se fiksirne tačke zavarivanja očiste od šljake tada nastavite zavarivanje.
Napomena: Šljaka se stvara preko celog vara i potrebno ju je skinuti sa odgovarajućim čekićem ili pomoći šlajferice.
Ako je zavar malo podignut nakon uklanjanja šljake, izabrali ste optimalnu struju zavarivanja.
Ukoliko se nakon završetka pojavi goli metal tada je tok zavarivanja bio previše slab ili suviše jak. Ako je šav samo na površini radnog predmeta, veza materijala nije dovoljno jaka. To znači da ste odabrali premalu struju zavarivanja.
Prekomerna struja zavarivanja prouzrokuje preveliku količinu materijala koji se topi sa radnog predmeta. U ovom slučaju, tanji predmeti mogu u potpunosti izgoreti.
Kada se zapali, elektrodu nemojte držati bilo gde na radnom predmetu, već uvek u području kasnijeg zavarivanja. Ovo će vam pomoći da izbegnete pukotine i greške pri vezivanju i učiniće da var bude ujednačen.
Imajte na umu: Pre nego što počnete da radite na željenom predmetu, potrebno je da steknete iskustvo na nekom test predmetu.
U inertnom gasnom zavarivanju, trajni zavareni spojevi su rezultat odgovarajućeg proticaja gasa, struje zavarivanja i brzine pražnjenja žice elektrode.
Ovi podaci se mogu pronaći u priručniku uređaja.
Međutim, postoje izuzeci za koje ovi parametri nisu merodavni.
Redakcija: Tim Agro24.rs
Posetite našu ponudu opreme i aparata za zavarivanje.
